Словачка Република

Петнаеста београдска гимназија

Матурски рад

из географије

Словачка Република

      Професор                                                                             Ученик

Весна Матијашевић                                                              Ана Свилар

Београд, април 2016. године

§  Општи подаци

Словачка (свк. Slovensko), или званично Словачка Република (свк. Slovenská republika) је континентална држава у централном делу Европе која се у геополитичком оквиру сврстава у земље источне Европе.

                                     

Граничи се са Аустријом и Чешком на западу, са Пољском на северу,  Украјином  на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.  Од  2004. године пуноправна је чланица Европске уније,a oд 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Такође је чланица  НАТО пакта.

                                     

§  Државни симболи

Химна Словачке је песма  ''Над Татрама сева'' (свк. „ Nad Tatrou sa blýska“ ) која  је представљала Словачку у химни некадашње Чехословачке.

Грб Словачке чини сребрни (бели) двоструки (лоренски) крст на црвеној позадини, који је смештен на централном од три ''брда'' који представљају три словачке планине:  Ниске Татре, Високе Татре и Мале Фатре.

                                                          

Заставу Словачке чине три хоризонталне линије: бела (на врху),плава (у средини) и црвена (на дну). На застави се обавезно налази и грб Словачке који је смештен у средини,близу копља.

              

§  Природно-географске одлике

Словачка заузима површину од 49.035 км2.  Словачка је претежно планинска земља, са Карпатским планинама које се простиру преко северних средишњих делова земље. У рељефу доминирају Западни Карпати. Протежу се у широком луку од Дунава на југозападу до границе са Украјином на истоку,а састоје се од низа планинских ланаца претежног смера пружања исток-запад,међусобно одвојених широким речним долинама и бројним котлинама. Њихов спољни лук Бескиди претежно је грађен од слоја мезозојске до терцијарне старости,а чине га шумовити Бели Карпати (970м),Јаворник (1071м) и Словенски Бескиди (1725м). Унутрашњи Карпати,грађени од гранита и кристалних шкриљаца прекривених мезозојским седиментима,деле се на високотатрански,нискотатрански и рудогорски појас. Високотатрански лук чине планине  Мала Фатра (1709м), Мали Карпати (768м) и Високе Татре,грађене од гранита и метаморфних стена које су у највишим деловима преобликоване деловањем леда,са највишим врхом Словачке-Герлаховски Штит (2665м). Нискотатрански појас обухвата планине Трибеч,Велика Фатра (1592м) и Ниске Татре (2043м). Најјужнији је словачко рудогорски појас са вулканским планинама Штиавница (1009м) и Крупина (643м). У доломитима на југоистоку Западних Карпата развијен је крш. Источни део је брежуљкаст пресечен широким долинама десних притока Тисе. На крајњем југоистоку налази се део Источних Карпата. Равнице се пружају на југозападу,дуж леве обале Дунава и на југоистоку земље (Источнословачка низија), а веће долине праве и реке Вах и Хрон.

                             

Клима у Словачкој је умерено континентална са релативно хладним летима и хладним, влажним и облачним зимама. Континенталне одлике израженије су ка истоку. Обзиром на утицај рељефа,изложеност циклонима са Атлантика и северног Јадрана и континенталног утицаја са истока издвајају се два климатска појаса. Топли појас карактеристичан је за јужно подручје; средња јануарска температура виша је од -3 степена,а средња јулска 20 степени. Годишња количина падавина у овом делу Словачке мања је од 750 мм,највише у мају,а најмање у летњим месецима (јул и август). Хладни појас обухвата планинско подручје Карпата; средња јануарска температура је -5 степени,а средња јулска је нижа од 16 степени. Годишње падне и до 1400 мм падавина (у Високим Татрима и до 2000мм); највише у јулу,најмање у марту. Снег се на највишим врховима задржи и током летњих месеци.

Шуме су најраспрострањеније на северу земље; 41% површине Словачке је под шумама. У нижим деловима преовлађују листопадне шуме (храст,црни граб),на висинама између 500м и 1200м су мешане шуме (буква,смрека и јела),а на висинама између 1200м и 1500м су четинарске шуме (смрека). На висини од 2300м јавља се алпска травната вегетација. Травнате површине на југу и југоистоку су највећим делом претворене у пољопривредне површине. Најплоднија су тла у низијама око Дунава (смеђа тла),те на истоку земље (деградирана црница).

Највећи део Словачке припада поречју Дунава, највеће реке у Словачкој,која из Карпата прима, водом изузетно богате, бројне притоке. Поред Дунава чији ток кроз Словачку износи 172 км највеће реке су Вах (433км), Морава (378км), Хрон (284км), Ипељ (233км), Њитра (197км), Хорњад (193км), Ондава (147км), Лаборец (136км), Топла (130км) и Ториса (129км). Мање подручје не северу земље одводњавају реке Попрад и Дунајец преко Висле у Балтичко море. Воде из источног дела теку у Тису.

  

Бројна су језера у словачком кршу и Ниским Татрима,а посебно у Високим Татрима,где има више од 100 ледничких језера. Овако велики број језера који дају задивљујући изглед Високих Татри је настао захваљујући гранитном саставу, затим деловању ледника који су издубили бројне доплине и бројним горским потоцима који се обрушавају у слаповима.

  

Стенe гранитног састава не пропуштају воду па одатле толико горских језера у свакој долини. Међу најпознатијим су Штрбски плес, Попрадско језеро, Сенецно ( сунчано) језеро и Хинцово језеро које због величине и величине таласа који се јављају на њему зову и Хинцово море.

  

Многобројна су и минерална и термална врела.Око њих су изграђене бројне бање, лечилишта и модерни спа центри. Напознатије су бање Пиештани, Штјавничке бање, Раповце као и бања Бојнице чувена по фантастичном дворцу из 12. века коjи доминира над градом.

  

За Словачку се каже да је земља природних лепота,а резултат таквог богатства флоре, фауне и географских атракција је постојање мноштва резервата природе и чак 9 националних паркова и то:

- Национални парк Ниске Татре, основан 1978 године, површине 728 км2

  

- Национални парк Татре, основан 1949 године, површине 738 км2

- Национални парк Мала Фатра, основан 1988 године, површине 226,3 км2

  

- Национални парк Муранска планина, основан 1998 године,површине 203,18 км2

- Национални парк Полонини, основан 1997 године,површине 298,05 км2

- Национални парк Словачки рај, основан 1988 године, површине 197,63 км2

  

- Национални парк Словачки крас, основан 2002 године, површине 346,11 км2

- Национални парк Велика Фатра, основан 2002 године, површине 403.71 км2

- Национални парк Пјенини, основан 1967 године,површине 37,5 км2

  

§  Друштвено-економске одлике

Становништво

Словачка по најновијем попису има  5.379.455 становика од којих су Словаци  4.614.854. или 85%, други по бројности су Мађари са 520.528 припадника или 9,7%, следе Роми са 89.920 припадника (1,7%), Чеси  44.620 (0,8%), Русини 24.201 (0,4%), Украјинци 10.814 (0,2%), Немци  5.405 , Пољаци 2.602, Моравци 2.348, Руси 1.590, Бугари 1.179, Хрвати 890, Срби 434, Јевреји 218, остали народи 5.350 и непознате националности 54.502. Урбаног становништва је око 60%. Густина насељености је 109.7 ст./км^2.. Словаци су у прошлости много емигрирали, поготово крајем 19. и почетком 20. века. Према попису становништва САД из 1990. године , 1.8 милиона људи изјаснило се да су словачког порекла.

  

Словачка је држава у којој се вера и верска опредељења изузетно поштују. Словачки Устав гарантује слободу вероисповести. Већина словачких грађана су католици (69%). Друга по величини верска група су протестанти (11% лутерани и то углавном Словаци и реформатори и то углавном  Мађари), гркокатолика има 4%, а православаца 1%. У периоду пре Другог светског рата у Словачкој је живео знатан број Јевреја (процене говоре о бројци од око 90.000 или 1.6% становништва) али је због познатих дешавања током рата њихов број смањен на око 0.4% укупног становништва.

Државни и верски празници који се обележавају у Републици Словачкој су: 

1. Јануар-Дан  Словачке Републике (свк. Deň vzniku Slovenskej republiky),Нова година

6. Јануар-Православни Божић и Три краља

Март,Април- Велики петак (свк.  Veľkonočný piatok),Велики понедељак (свк. Veľkonočný pondelok)

1. Мај-Празник рада (свк. Sviatok práce)

8. Мај-Дан победе над фашизмом (свк. Deň víťazstva nad fašizmom)

5. Јул- Дан св. Кирила и св. Методија (свк. Sviatok svätého Cyrila a Metoda)

29. Август- Дан Устанка (свк. Výročie SNP)

1. Септембар- Дан Уставности (свк. Deň Ústavy Slovenskej republiky)

15. Септембар – Дан Девице Марије (свк. Sviatok Panny Márie Sedembolestnej, patrónky Slovenska),заштитнице Словачке

1. Новембар – Дан свих светих (свк. Sviatok všetkých svätých),Задушнице

17. Новембар- Дан борбе за слободу и демократију (свк. Deň boja za slobodu a demokraciu)

24. Децембар- Бадње вече (свк. Štedrý deň)

25. Децембар- Први дан Божића (свк. 1. sviatok vianočný)

26. Децембар – Други дан Божића (свк. 2. sviatok vianočný)

Привреда

Словачка економија сматра се напредном економијом. Релативно успешно је извршена транзиција са централно планиране (карактеристика привреде тадашњих комунистичких држава) на тржишну економију. Већина приватизације је недавно завршена.Банкарски сектор је готово у потпуности у приватном власништву,а стране инвестиције су порасле. Пре глобалне рецесије,Словачка је имала висок и одржив економски раст. У 2007. годишњи раст БДП-а је износио 10,5%,2008. је износио 5,8%,а 2010. 4,2% те је по томе Словачка једна од најбрже растућих економија у Европској унији. У 2011. години уз раст БДП-а од 3,3% Словачка је била друга најбрже растућа економија (након Естоније) у Еврозони. Извоз чини више од 80% ГДП.Иако се словачки БДП углавном заснива на јаком терцијарном привредном сектору, индустријски сектор такође има важну улогу у целокупној привредној активности. Главне индустријске гране су аутомобилска и електроиндустрија. У 2007. години Словачка је била прва у свету по броју произведених аутомобила по глави становника са укупно 571.071 произведеним аутомобилом у години.Тренутно се у Словачкој налазе три фабрике у којима се склапају аутомобили страних произвођача: Фолксваген у Братислави,Пежо у Трнави и Киа Моторс у Жилини.

  

Уласком у  ''еврозону'' Словачка има улаз према издашном јефтином капиталу и врло живом тржишту,те врло ниским ризиком за своју сопствену економску стабилност. Са ниским порезима и јефтином,а обученом радном снагом, развијеном инфраструктуром и средишњом географском локацијом ( Братислава се налази у субурбаном подручју Беча тј. удаљена је од Беча око 60км ) Словачка је успела привући многе стране произвођаче. На пример велики број реномираних светских компанија из области електронске индустрије су отвориле производне погоне у Словачкој.

  

Радну снагу чини 2.5 милиона људи и то 9% у пољопривреди, 29% у индустрији, 45% у услужним делатностима. Стопа незапослености је 12%. Стопа писмености је 99%.

Од индустријских грана посебно су развијене рударство, црна и обојена металургија (Кошице), машиноградња, саобраћајна, хемијска, нафтнопрерађивачка, гумна, цементна, дрвна, текстилна, прехрамбена, електротехничка као и туризам.

Пољопривреду карактерише производња многих култура,а највише пшенице, јечма, кукуруза, шећерне репе, кромпира, воћа, винове лозе, а развијено је месно и млечно говедарство, овчарство и шумарство. Обрадива површина је 31% укупне територије.

Словачка је богата рудама и минералима,а посебно су заступљени угаљ, гвоздена руда, манган, бакар, антимон, злато, камена со, олово, цинк, магнезит, лигнит, нафта и природни гас.

Извоз Словачке износи 8.1 милијарди долара (машинска и саобраћајна опрема,хемијски производи,минералне сировине,метали), а увоз  9.6 милијарди долара (готови производи, сировине, средства за производњу, хемикалије, пољопривредни производи).

Главни економски партнери Словачке су Чешка, друге државе Европске уније, бивше совјетске републике, САД и остале источноевропске земље.

Саобраћајна инфраструктура је модерна и развијена. Главне речне луке су Братислава и Комарно. У друмском саобраћају учествује преко 1.5  милиона путничких и привредних возила.

   

Међународни аеродроми су у Братислави и Кошицама.

Словачка има модеран систем здравствене заштите. Број рођених на 1000 становника износи 15, а број умрлих на 1000 становника износи 9. Природни прираштај износи 0.5%. Смртност новорођенчади (на 1000 живорођених) износи 10. Године 2007. процењено је да је стопа ферилитета у Словачкој 1,33 што је знатно испод просечног нивоа и једна је од најнижих стопа међу државама чланицама Европске уније.

Словачка је члан многих  међународних организација као што су  Уједињене нације, Организација за економску сарадњу и развој, Светска трговачка организација и многе друге.

§  Историја

Словенска  племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Територија данашње Словачке је била у саставу многих држава,од Самовог царства из  7. века  које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна државна творевина Словачка је егзистирала од  1939. до 1945. године под патронатом нацистичке Немачке.

Од 450. године п. н. е., територију данашње Словачке насељавали су Келти, који су саградили моћна утврђења у Братислави и Липтову. Словени територију Словачке насељавају у 5. веку. Западна Словачка је била средиште Самовог Царства у 7. веку. Словачка држава по имену Кнежевина Нитра настаје у 8. веку, а њен владар Прибина(825—830, око 840—861) је 828. године у Нитри подигао прву хришћанску цркву међу Западним и Источним Словенима. Заједно са суседном кнежевином Моравском ствара Великоморавску Кнежевину 833. године. Највећи развој Кнежевина достиже доласком светих Ћирила и Методија 868. године, током владавине кнеза Растислава (846—870) и територијалном експанзијом под  краљем  Сватопулоком (871—894). Током 925. године новоформирана Угарска држава је завладала данашњом југозападном Словачком. Крајем 10. века, ова територија постаје део растуће Угарске кнежевине (од 1000. године Краљевина Угарска). Већи део Словачке постаје део Краљевине Угарске око 1100. године, а североисточни делови око 1400. године.  Етничка структура је постала још разноврснија доласком Карпатских Немаца (од 13. века),  Влаха (од 14. века) и Јевреја.Већи део становништва страда инвазијом Монгола 1241. Међутим, средњовековна Словачка се одликовала новооснованим градовима, стеновитим тврђавама и развојем уметности. 1467. године Матија Хуњади оснива први универзитет у Братислави који није дуго радио. Након османског заузимања Будима почетком 16. века, средиште Краљевине Угарске померено је према Словачкој и Братислава постаје престоница хабзбуршке Угарске 1536. године.  После повлачења Турака из Панонске низије у 18. веку, словачки утицај се смањио у хабзбуршкој Угарској, а престоница је поново постала Будимпешта 1848. године. Tоком периода под Аустроугарском (1867—1918), Словаци су били под релативном културном репресијом у форми мађаризације коју је спроводила угарска власт. 1918. године територија Словачке постаје део Чехословачке, што је потврђено мировним уговорима у Сен Жермену и Тријанону. Чехословачка је непрестано била под притиском ревизионистичких влада Немачке и Мађарске, све до 1939. године и потписивања Минхенског споразума. Под притиском нацистичке Немачке, Словачка је прогласила независност 14. марта 1939. На челу државе су били Јозеф Тисо и Војтех Тука. Прва Словачка Република је постала немачки савезник. 1944. године антинацистички покрет отпора организује жестоку побуну, познату као Словачки национални устанак.

После Другог светског рата, Чехословачка се поново формира и као таква потпада под  совјетски утицај и њен Варшавски пакт. 1969. постаје федерација Чешке Социјалистичке Републике и Словачке Социјалистичке Републике.

Падом комунистичког режима у Чехословачкој  1989. године након мирне Плишане револуције, уследило је поновно раздвајање државе на Чешку Републику и Републику Словачку.

§  Државно уређење

Политички систем у Словачкој је парламентарна демократија.

Највишу судску власт у Словачкој има Уставни суд (Ústavný súd). Чини га 13 чланова, које именује председник од људи које је предложила Скупштина.

На челу Словачке се налази председник који се бира директним гласањем на мандат у трајању од 5 година. Највећа извршна власт лежи у рукама премијера (председника Владе), који је обично вођа најбројније странке или коалиције у Скупштини. Премијера поставља председник који потом, на премијеров предлог, именује остале чланове Владе.

Највише Словачко законодавно тело је једнодомна Скупштина која има 150 места.

Словачка, односно њена војска, је приступила НАТО пакту 29. март 2004.,а 1. маја исте године, са још десет земаља бившег источног блока, ушла је у Европску Заједницу.

§  Територијална организација

Словачка је подељена на мање административне јединице тј. округе. Више округа чини регију, док се окрузи састоје од мањих територијалних јединица,општина и градова. Према тренутној административној подели, Словачка се састоји од 79 округа који се налазе унутар 8 словачких регија.

Регије(крајеви): 

1.  Братиславски крај (слов. Bratislavský kraj), површина 2.053 км2, број становника 603.699 – главни град Братислава

2. Трнавски крај (слов. Trnavský kraj), површина 4.172 км2, број становника 554.172 - главни град Трнава

3.  Тренчински крај (слов. Trenčiansky kraj),  површина 4.502 км2, број становника 600.386 - главни град Тренчин

4.  Нитрански крај (слов. Nitriansky kraj),  површина 6.343 км2, број становника 708.498 - главни град Њитра

5. Жилински крај (слов. Žilinský kraj),  површина 6.808 км2, број становника 694.763- главни град Жилина

6. Банскобистрички крај (слов. Banskobystrický kraj), површина 9.454 км2, број становника 657.119 - главни град Банска Бистрица

7.  Прешовски крај (слов. Prešovský kraj), површина 8.974 км2, број становника 798.596 - главни град Прешов

8.  Кошички крај (слов.  Košický kraj), површина 6.752 км2, број становника 771.947 - главни град Кошице

  

Највећи градови:

1. Братислава - број становника 428.672

2.  Кошице - број становника 240.688

3. Прешов - број становника 91.638

4. Жилина - број становника 81.515

5. Банска Бистрица - број становника 79.775

6. Њитра - број становника 78.875

7. Трнава - број становника 66.219

8. Мартин - број становника 57.300

9. Тренчин - број становника 48.866

10. Попрад - број становника 52.791

§  Братислава

Братислава (свк. Bratislava, изговор: Браћислава) је главни и највећи град, најважније индустријско и културно средиште Словачке и седиште Братиславског краја.

  

Основали су га Келти и Римљани на Дунаву и населили Словени у 8. веку. Године 1929. постао је слободан краљевски град. Братислава је била престоница Мађарске од 1541 до 1748 године. После Другог светског рата, када је формирана Чехословачка, постао је престоница провинције Словачка, а са проглашењем њене независности 1992. године и њен главни град. Некада познат као немачки Pressburg, мађарски Pozsony или српски Пожун, одувек је био једно од културних средишта средње Европе. Након завршетка Првог светског рата име града је званично 1919. промењено у Братислава. Назив је створио Шафарик у првој половини 19. века, изводећи га од имена старог бохемског владара Бретислава.

Удаљена је само 60 km од Беча, а пре Првог светског рата његово је предграђе било повезано са Братиславом електричним трамвајем. Обзиром на међусобну удаљеност, Беч и Братислава су најближи главни градови у Европи. Братислава се налази на само сат времена вожње до границе са Републиком Чешком,а границе града  досежу до државне границе са Аустријом и Мађарском. То је једини град на свету који се граничи са две државе.

Почетак планинског ланца Карпати налази се на територији града (Мали Карпати). Подунавска низија и низијско подручје Захорије се такође налазе на подручју града. Најнижа тачка града налази се на Дунаву (126 m), док је највиша Девинска Кобула (514 m). Просечна надморска висина у граду је 140 метара. Поред Дунава река Морава формира северозападну границу града,а кроз град протиче и река Мали Дунав. Град има бројна природна и вештачка језера од којих се већина користи за рекреацију, а најпознатија су  Штрковец, Куцхајду, Вајнори, Златни песак, Мали Драждијак и Велики Драждијак. Братиславу карактерише и велики број паркова, највећи  Братиславски парк шуме, Планински парк близу Старог града, парк  Сад Јанка Крала први јавни парк у Европи и други.

Најближи градови или села су на северу Ступава, Марианка, Боринка и Свати Јур, на истоку Иванка при Дунаји и Мост при Братиславе, на југоистоку Ровинка, Хамулиаково, Дунајска Јужна и Шаморин, на југу Рајка, и на западу Китсе,  Хајнбург на Дону и Марчег.

Братислава се налази у северној умереној зони с' континенталном климом. Ово је ветровито подручје са врућим летима и хладним и влажним зимама. Град је једно од најтоплијих и најсушнијих делова Словачке. У неким деловима града као што су Девин и Девинско Ново Село честе су поплаве Дунава и Мораве. Просечна годишња температура је 9,9 °C, број сунчаних сати годишње 1976.4 (5.4 сат/дан),а просечне количина падавина 527.4 mm. 

Братислава се дели на 5 округа (по националној административној подели):

1.   Братислава I: Покрива центар града

2.   Братислава II: Покрива југоисточне и источне делове

3.   Братислава III: Покрива североисточне делове

4.   Братислава IV: Покрива западне, северозападне и северне делове

5.   Братислава V: Покрива јужне делове, укључујући градски део Петржалка, најгушће насељено стамбено подручје у средишњој Европи

Град је подељен у 17 градских четврти, од којих свака има свог начелника (староста) и веће. У Братислави живи 428.672 становника. Најнасељенији је округ Братислава V у којем живи више од 120.000 становника, док је најслабије насељен округ Братислава I где живи мање од 45.000 становника. Према процени из 2005. просечна старост становништва је 38.7 година. Од оснивања града па све до 19. века Немци су били најбројнија етничка група у граду. Након аустроугарске нагодбе из 1867  град је снажно мађаризован тако да је после Првог светског рата ово био немачко-мађарски град у којем су Словаци били највећа мањина. Оснивањем  Чехословачке 1918. године, град је задржао мултиетничност, али су се снажно променили демографски трендови. У овом раздобљу снажно је порастао број Словака и Чеха, док је број Немаца и Мађара снажно опао. Године 1938., 59% становништва чинили су Словаци и Чеси, док су Немци чинили 22%, а Мађари 13% становништва града. Оснивањем прве Словачке Републике 1939., догодиле су се нове демографске промене у којима је смањен број Чеха и Јевреја. Након 1945. године, поновним успостављањем Чехословачке знатно је смањен број Немаца и Мађара. Тиме је град изгубио свој мултиетнички карактер, тако да од 1950-их око 90% становништва града чине Словаци.

Привреда Братиславе је успешна, и већином се базира на сервисима, инжењерингу, хемијској и електричној индустрији. Сервиси и високо-технолошко оријентисани послови су у наглом порасту у Братислави. Многе глобалне компаније укључујући IBM,  Dell, Accenture,  AT&T,  Lenovo и SAP AG граде своја представништва у Братислави. Братислава је веома битно европско железничко чвориште. БДП по глави становника је достигао 129,3% просека у Европској унији и он је други највећи (после Прага) у свим регионима касније учлањених држава чланица Европске уније. Око 150.000 људи из Словачке путују у Братиславу на посао свакодневно. Незапосленост у граду је 3%.

Први универзитет у Словачкој, Академија Истрополитана, основана је 1467. године у Братислави. Данас је она седиште неколико универзитета и то Академије примењених уметности, Братиславског техничког колеџа, Универзитета Коменијус, Словачког технолошког универзитета и Академије лепих уметности и дизајна. Седиште Словачке Академије наука је такође у Братислави.

Братислава је седиште Словачког националног позоришта као и  Луткарског позоришта,  Асторка корзо '90,  Арене позоришта и многих других. Ту је и седиште Словачког филхармонијског оркестра. Град је такође домаћин много битних фестивала,а најпознатије су Братиславске музичке свечаности. Главни музеји у Братислави су Словачки национални музеј  лоциран на „Новом мосту“ у близини Дунава, Градски музеј Братиславе (основан 1868.) , Музеј саобраћаја, Музеј оружја  у Михаљској капији и Музеј уметности у делу града Чуново.

Главне знаменитости града су  замак Братислава, лоциран на платоу 82 метра изнад Дунава,

дворац Девин  на ушћу Мораве у Дунав  који је  један је од најважнијих Словачких  налазишта,

  

                                

као и дворац саграђен 1813. у енглеско-готском стилу лоциран у делу града Братислава-Русовце који је познат по рушевинама из римског Герулата насеља. Туристичке атракције су и Градска кућа у Братислави, Катедрала светог Мартина, Фрањевачка црква, Црква свете Елизабете, Зграда универзитетске књижаре (сазидана 1756) која  је била седиште  парламента у Краљевини Мађарској, Надбискупова палата (сазидана 1781.) у којој је потписан  Презбуршки мир,  Словачко национално позориште (саграђено 1886.), Михаљска капија (рани 17. век), Нови мост преко Дунава, Камзик ТВ торањ и многи други. У историјском центру је много барокних палата од којих су најпознатије Грасвалкович палата (саграђена 1756.) у којој је резиденција  председника

 и бивша палата архиепископије и резиденција  архбискупа  Естергома у којој је сада седиште Словачке владе.

§  Занимљивости

- Државни Интернет домен Словачке је .ск

- Позивни број Словачке је +421

- Временска зона УТЦ+1, лети УТЦ+2

- Традиционална јела су нокле од кромпира са овчијим сиром и супа од купуса са кобасицама

- Spissky hrad је највећи дворац у Словачкој,изграђен 1209. године

  

- Традиционални народни инструмент је фујара, 2м дугачка фрула
                                                  

-  Словак Јозеф Мургаш изумитељ је радиотелеграфије

- Штефан Банић,изумитељ падобрана (1913.),био је Словак
                                       

- Родитељи Ендија Ворхола,познатог уметника,пореклом су били из Словачке

-  99%  Словака има средњошколско образовање што је сврстава у земље ЕУ са највишом стопом

- Словачки језик се,као скуп дијалеката, издвојио из касног праславенског још у  10. веку

- Жене Словачке,као и жене из Литваније и Пољске,удају се најмлађе у Европској унији (са око 24 године)

- Максимилијан Хел (1720-1792) математичар и астроном који је измерио удаљеност између Земље и Сунца,био је Словак  

- Словачку називају европским економским тигром

- Eugen Andrew Cernan,капетан Аполо 17 и други Американац који је ходао по Месецу,био је Словак пореклом

                                            

- Високе Татре су једине праве алпске планине у источним алпима са око 30 долина и 100 глечера

- Словачка је годинама највећи пропизвођач аутомобила по глави становника у свету

- Словачка је прва држава иза „ гвоздене завесе“ која је постала чланица ЕУ 

Литература

1.    Национална географија

2.    Велики атлас света

3.    Историја Словачке, аутор Душан Ковач

4.    Војна енциклопедија

5.    Проширење ЕУ на исток, аутор Ханес Хофбауер

6.    Информације са интернета

( slovakia.org , slovensko.com, slovaki-republic.org/eu/ )